Aktivnost
je sklonost psa da
napada i ujeda druge
zivotinje i coveka.
Uzroci su, cesto,
psihicke smetnje.
Autohtoni,
samonikao. Za
autohtone, odnosno
samonikle, smatraju
se one pasmine pasa
koje su u davna
vremena zivele na
odredjenoj
teritoriji na kojoj
su se razvijale i
oblikovale bez
pojave mesanaca i
bez covekovog
uticaja.
Boja
mesa znaci
ruzicasto. Nosna
pecurka je boje
mesa, ako je bez
crnih pigmenata, sto
je kod nekih pasmina
dopusteno.
Vertikalne
prednje noge
cesto se u standardu
trazi za mnoge
pasmine; one moraju
da budu pod
odredjenim uglom, a
u celini daju utisak
da su vertikalne.
Visak
koze na vratu
(FANON) je koza na
vratu koja visi u
borama, a moze da
bude tipicna za
pojedine pasmiine.
Greben
je tacka na ledjima
cetvoronozaca
odredjena vrhovima
lopatica. Visina psa
meri se upravo od te
tacke do zemlje.
Dlaka
je
najkarakteristicnija
osobina neke
pasmine. Dlaka moze
da bude glatka,
kratka, svilenkasta,
kovrdzava, duga,
meka, prava,
talasata, vunasta,
ostra, bodljikava,
tvrda. Po boji dlaka
moze da bude:
jednobojna, dvobojna
ili trobojna. Moze
da bude sa palezom,
tigrasta,
arlekinska, sa
tackicama ili
mrljama, pastrvasta
i slicno.
Dresura
/ Obucavanje je
uvezbavanje psa koje
sprovodi ucitelj
(dreser). Pas moze
da se obucava za
odbranu, za trazenje
droge ili traga, za
cuvanje stada, vojne
svrhe, vodjenje
slepih, za razne
nacine pomaganja u
lovu.
Zoonoze
su bolesti koje se
sa pasa prenose na
ljude.
Zubalo
psa je potpuno
razvijeno kada
napuni 10-12 meseci.
Moze da bude
makazasto
(najpozeljnije),
kljestasto, potpuno
(to je propisano za
mnoge pasmine),
manjkavo, da
predgriza ili
podgriza.
Izlozbe
pasa su priredbe
na kojima se izlazu
i ocenjuju
cistokrvni psi
upisani u rodovnu
knjigu, tj. oni koji
imaju rodovnik. Pse
na izlozbama
ocenjuju ispitane i
ovlascene sudije. Na
osnovu standarda,
koji odobrava FCI,
oni pregledaju kod
svakog psa:
tipicnost za
pasminu, boju i
kvalitet dlake,
zubalo, polozaj nogu
i hod, boju ociju i
oblik usiju, opsti
utisak. Na osnovu
tog pregleda sudije
daju ocenu. Psi koji
su odlicno ocenjeni
mogu da dobiju razna
prvenstva, od cega
su poznate
kandidature za
prvaka drzave (CAC)
ili za madjunarodnog
prvaka (CACIB). Na
osnovu odredjenog
broja tih
kandidatura (a u
radnih pasa na
osnovu ocena na
takmicenju) stice se
i naziv
medjunarodnog
sampiona.
Instikt
je
urodjena sklonost,
nezavisna od
inteligencije i
obuke, zbog koje pas
"instiktivno"
lovi, cuva i vodi
stado. Dobar instikt
olaksava obuku psa.
Kinolog
je osoba koja naucno
ili strucno proucava
probleme
usavrsavanja odgoja,
pasmina, genetike,
naslednih mana i
svih pitanja vezanih
za pse. Kinologija
je nauka o psima.
Kinofil
je svaki ljubitelj i
odgajivac pasa koji
se zanima za odgoj i
usavrsavanje
pasmine.
Klub
je udruzenje
odgajivaca, vlasnika
i ljubitelja pasa,
koje podstice
poznavanje,
usavrsavanje i
sirenje odredjene
pasmine ili grupe
pasmina. Postanak
kluba je u svetu
obicno vezan za
sluzbeno priznavanje
neke pasmine.
Nasledje
predstavlja
bioloske osobine
koje roditelj
prenosi na
potomstvo, i to se
desava po zakonima
genetike. Kako
zakoni genetike vaze
za veliki broj
potomaka, to se u
psa, s obzirom na
mali broj potomaka,
ne moze sa
sigurnoscu
predvideti kakvo ce
ono biti. Stvar je
odgajivaca,
medjutim, da za
parenje uzimaju
primerke dobrih
fizickih i psihickih
osobina, kako bi
bila sto veca
verovatnoca da ce
dobiti kvalitetno
potomstvo. Vodje
odgoja na osnovu
podataka o naslednim
osobinama pojedinih
pasa odredjuju
rasplodne pse i daju
dozvole za parenje.
Noge
sluze za
kretanje. Prednje
noge (propisanih
uglova)
sluze
pre svega za
podupiranje, a
zadnje (vise kosog
polozaja i misicave)
sluze za pokretanje.
Preporucuje se da se
prilikom kupovanja
stenadi pazljivo
pogledaju zglobovi,
jer ako su natekli,
stene verovatno
boluje od rahitisa.
Nosna
pecurka je vrh
njuske. Boja nosne
pecurke razlikuje se
od pasmine do
pasmine, i moze da
zavisi od boje dlake
i oznaka.
Nosenje
je vremenski period
tokom kojeg se
embrion (zametak)
razvija u materici
majke. Kuja nosi
(skotna je) 58 do 65
dana, prema
starosti, pasmini,
sredini i broju
stenadi.
Obucavanje
ili dresura je
uvezbavanje psa koje
sprovodi ucitelj
(dreser). Pas moze
da se obucava za
odbranu, za trazenje
droge ili traga, za
cuvanje stada, vojne
svrhe, vodjenje
slepih, za razne
nacine pomaganja u
lovu.
Odgajivacnica
je mesto na kojem se
gaje psi, vrsi
parenje i prodaj
stenad cistokrvnog
pasa. Naziv
odgajivacnice
prijavljen je
nacionalnoj
kinoloskoj
organizaciji, a
preko nje i
Medjunarodnoj
kinoloskoj
organizaciji. Ime
odgajivacnice je
zasticeno, pa se
dodaje imenu svakog
steneta koje potice
iz nje.
Odgajivacnice
pruzaju garanciju za
kvalitet stenadi i
prilikom kupovine
daju kupcu rodovnik
steneta.
Odgoj
(Uzgoj) je
postupak kojim se
pas uci da ne prlja
kucu, da nepotrebno
ne laje, spava u
korpi, nosi povodnik
i zastitnu korpu
itd.
Oci
su razlicite
boje za svaku
pasminu, pa mogu da
budu raznih oblika i
boja, npr. okrugle,
bademaste,
ispupcene, kose,
duboko usadjene
itd., dok su po boji
(koja najcesce
zavisi od boje
dlake) svetlije ili
tamnije, crne,
smedje, zute, crvene
ili boje cilibara i
sl.
Palez
su oznake
svetloridje boje na
odredjenim mestima,
odnosno iznad ociju,
na njusci, grudima i
nogama.
Pasmina
je skup
istovrsnih primeraka
(pojedinca) ili
vrste ili podvrste,
cije se fizicke i
psihicke osobine
prenose s generacije
na generaciju.
Vecina pasmina je
plod vestacke
selekcije koju je
izvrsio covek.
Pastrvast
je pas cija je
osnovna boja dlake
svetla, a pokrivena
je sitnim tamnim
tackicama kao u
pastrmke.
Pedigre
ili rodovnik je
poreklo psa, poznato
nekoliko generacija
unazad.
Pigmentacija
je boja tkiva koze
psa.
Podgrizanje
je oblik zubala sa
donjom vilicom vise
ili manje uvucenom,
a ocenjuje se kao
nasledna greska.
Predgrizanje
je osobina zubala u
kojem zubi donje
vilice stoje ispred
sekutica gornje
vilice (celjusti).
Ako nije propisano
standardom,
predstavlja veliku
gresku.
Radna
pasmina pomaze
coveku svojim radom,
koji je urodjen ili
se stice
obucavanjem. Tu
spadaju sve lovacke
pasmine, sluzbeni
psi, pastirski psi,
psi za odbranu i svi
psi za cuvanje
imovine. Neke
pasmine moraju da
polazu ispit iz rada
ako zele da steknu
prvenstvo u radu ili
nacionalnu
kandidaturu (CAT-YU)
i medjunarodnu
kandidaturu (CACIT).
Rep
je po obliku i po
nosenju odlika
pojedine pasmine.
Moze da bude kratak
(prirodno ili
kupiran), dugacak,
debeo, tanak, nosen
visoko ili nisko,
savijen sa strane
ili zavijen na
ledjima, kao
zastava, krug, srp,
kao u veverice,
vidre, u obliku
vadicepa, s
metlicom, sabljast
itd.
Rodovna
knjiga je skup
rodovnika koji vodi
vrhovna kinoloska
organizacija svake
zemlje.
Jugoslovensku
rodovnu knjigu (JR)
vodi Jugoslovenski
kinoloski savez.
Rodovnik
je dokument kojim se
potvrdjuje
cistokrvnost
(rasnost) psa. U
njemu su navedeni
ovi podaci: ime psa,
datum ostenjenja,
pasmina, boje i
oznake, broj
registra, odgajivac,
vlasnik, preci do
treceg kolena.
Standard
je skup
preciznih pravila
koje utvrdjuje
nacionalna kinoloska
organizacija odakle
pasmina potice. Ta
organizacija je
zaduzena za brigu
oko uzgajanja i
unapredjenja te
pasmine, da bi se
postigla sto veca
ujednacenost
psihickih i fizickih
osobina pripadnika
te pasmine. Svaka
pasmina koju je
priznala FCI
(medjunarodna
organizacija) ima
svoj standard, koji
sme da menja samo
njena nacionalna
organizacija. U
standardu su
pomenuti: visina,
tezina, kvalitet
dlake, boja dlake i
ociju, gradja
kostura, oblik
lobanje, njuske,
usiju i nogu,
muskulatura,
kretanje, duzina i
nosenje repa.
Standardom su
utvrdjeni narav i
ponasanje, a
naznacene su i
greske koje smanjuju
vrednost psa ili ga
diskvalifikuju. Uz
naziv rase na
izvornom jeziku u
ovom izdanju stoji
broj koji oznacava
broj deponovanog
standarda u
Medjunarodnoj
kinoloskoj
federaciji (FCI), a
treba da pomogne
korisnicima knjige
koji hoce u
potpunosti prouce
pojedine rase pasa.
Stop
(Ceoni usek) ili
ceoni prelaz je vise
ili manje vidljiva "stepenica"
(ili usek) izmedju
nosnog grebena i
cela. Stop je u
raznih pasmina vise
ili manje naglasen.
Teranje
je kratak period
u kojem je kuja
spremna za parenje.
Prvi put se javlja u
osmom, devetom ili
desetom mescu
zivota, a ponavlja
se po pravilu dva
puta godisnje.
Toj
(toy) je engleska
rec za igracku, a u
kinologiji oznacava
minijaturni
varijetet pasmine
koja postoji u vecem
varijetetu. Tako na
primer postoji "toy"
pudla, ali ne i "toy"
civava, koji je i
sam sitan.
Trimovanje
je radnja kojom se
skida suvisna dlaka,
bilo prstima ili
narocitim nozicem,
posle cega pas
dobija lepsi oblik.
Vrsi se po pravilu u
vreme menjanja
dlake, kada je dlaka
"mrtva" a
trimovanje bezbolno.
Uslovni
refleks je
fizicko - psihicka
pojava pri kojoj se
odredjeni nadrazaj
vezuje za neku
reakciju. Pas ima
veliko socijativno
pamcenje; on vrlo
brzo nauci da
povezuje neku nasu
rec, pokret ili zvuk
sa svojom reakcijom.
Tako ce npr.
povodnik povezati sa
setnjom, ciniju sa
hranom i sl. Uslovni
refleks mnogo pomaze
prilikom obuke pasa.
Usi
su vrlo vazne za
standard pasmine.
Mogu da budu kratke
ili dugacke, nisko
ili visoko usadjene,
velike ili male,
cele ili kupirane,
kao u slepog misa,
preklopljene,
visece, uspravne,
poluuspravne, ruzine
i sl.
Higijena
je skup pravila koja
doprinose cistoci
psa, kao sto su
pravila u vezi sa
kupanjem,
cesljanjem,
cetkanjem, ciscenjem
od parazita, sa
pravilnom ishranom,
setnjom itd.
Hod
je manje ili vise
karakteristican
nacin kretanja psa.
Deo njegove
licnosti, i veoma je
vazan za lovacke pse
koji skacu i trce
cesto po neprohodnim
terenima.
|
|
|
